Филм је базиран на истоименом лику протагонисткиње која је преживела напад паравојних формација на села Ораховац као и Бјеловац на Дрини. Док су гранате погађале њену родну земљу, а пуцњава одзвањала њеним селом, Богдана је показала храброст суочавајући се с реалношћу ратих околности. Њено искуство није класична прича о жртви, већ прича о снази и одлучности. Богданин глас постаје глас људскости, приближава се унутрашњем човеку, те и филм добија један сасвим лирски, елегични карактер.
Кроз причу Богдане Илић, филм нас води дубоко у срж рата у Босни током деведесетих година. Она нам нуди јединствену прилику да разумемо како су се животи људи преобликовали под теретом рата и како су генерације које су га преживеле обликоване њиме. У овом контексту, Богдана постаје оличење многих сличних судбина из тог периода.
Иако је присутна тема рата у Босни, филм се не темељи на националним или политичким поделама. Уместо тога, преноси причу о људима који су се, суочени с екстремним околностима носили са страховима, како би сачували своје животе.
Није у питању историјски документарац који нас едукује о догађајима из прошлости, већ перцепција живота једне особе на чији је рат имао огроман утицај. Посебно је важно обрадити ову тему у тренутним околностима међународног превирања и константног стварања нових ратишта. Циљ је гледаоце подсетити какве ратови остављају трајне, неретко неизбрисиве последице, док им је кроз Богданино сведочанства препуштен осећај за правду и истину, као и крајњи суд.